Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Od pr­ko­snog re­fe­ren­dum­skog ”ohi” (”ne”), pa do po­ni­znog po­li­tič­kog ”nai” (”da”), Gr­ci­ma je tre­ba­lo sa­mo ne­ko­li­ko da­na. Evro­pi su po­ka­za­li sred­nji prst u ne­dje­lju, a pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras je već u če­tvr­tak ka­pi­tu­li­rao, pri­hva­tiv­ši uslo­ve ”troj­ke” za no­vu po­moć, one iste ko­ji su, na nje­gov na­go­vor, pri­je to­ga na ple­bi­sci­tu od­ba­če­ni.
Po­što je ”isto­rij­sko ne” od pri­je se­dam da­na na mno­go mje­sta pro­sla­vlje­no kao tri­jumf de­mo­kra­ti­je, ”da” ko­je je do­šlo po­sle to­ga po­bje­da je re­al­no­sti, pri če­mu će Grč­ka pa­pre­no pla­ti­ti i jed­no i dru­go. Pri­je re­fe­ren­du­ma, prog­no­za ovo­go­di­šnjeg pri­vred­nog ra­sta bi­la je skrom­nih plus 0,5 od­sto, da bi po­sle iz­ja­šnja­va­nja bi­la re­vi­di­ra­na na mi­nus tri.
Di­rekt­na šte­ta dvo­ne­djelj­nog za­tva­ra­nja ba­na­ka i kon­tro­le ka­pi­ta­la pro­cje­nju­je se na oko osam mi­li­jar­di eura, dok je Ci­pras u do­ku­men­tu ko­ji je Bri­se­lu pre­dao ”u mi­nut do 12” pred­vi­dio da tro­ško­ve dr­ža­ve sma­nji za 12 mi­li­jar­di, ne ­bi ­li do­bio tro­go­di­šnji pa­ket po­mo­ći od oko 50 mi­li­jar­di i Grč­ku sa­ču­vao u euro­zo­ni.
Re­fe­ren­dum­sko odu­še­vlje­nje po­če­lo je da se hla­di već u po­ne­dje­ljak, ka­da je MMF oba­vi­je­stio Ati­nu da ne mo­že da joj odo­bri ni­ka­kvu no­vu po­moć, po­što pret­hod­ne ne­dje­lje ni­je upla­ti­la do­spje­li dug. Istog da­na, nje­mač­ki po­li­ti­ča­ri su, umje­sto o no­vom pa­ke­tu za fi­nan­sij­sko iz­ba­vlje­nje, po­če­li da go­vo­re o hu­ma­ni­tar­noj po­mo­ći.
Pred­sjed­nik Evrop­skog par­la­men­ta Mar­tin Šulc je on­da Ci­pra­sa po­lio hlad­nom vo­dom, re­kav­ši da mla­di grč­ki pre­mi­jer gri­je­ši ako mi­sli da je re­fe­ren­du­mom po­bolj­šao svo­ju pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju. De­mo­krat­ska vo­lja grč­kih bi­ra­ča, ob­ja­snio je, mo­ra se po­što­va­ti, ali i vo­lja bi­ra­ča 18 ze­ma­lja euro­zo­ne ko­ji po­dr­ža­va­ju mje­re šted­nje ko­je se tra­že od Grč­ke.
Uvod u ka­pi­tu­la­ci­ju po­tom je bi­lo ”pu­šta­nje niz vo­du” Ja­ni­sa Va­ru­fa­ki­sa, mi­ni­stra fi­nan­si­ja s re­pu­ta­ci­jom da svo­je EU sa­go­vor­ni­ke ”ras­tu­ra”. Va­ru­fa­kis je na­vod­no sam pod­nio ostav­ku da bi olak­šao pre­mi­je­ru, to jest da bi ka­pi­tu­la­ci­ja ko­ja je usli­je­di­la bi­la vje­ro­do­stoj­ni­ja. Da, to je onaj mi­ni­star ko­ji je re­kao da bi pri­je se­bi od­sje­kao de­snu ru­ku, ne­go što bi pot­pi­sao pro­gram po­mo­ći i pra­te­će uslo­ve ”troj­ke”.
”Pa­ket re­for­mi ko­ji je Grč­ka pri­pre­mi­la da bi osta­la u euro­zo­ni i iz­bje­gla ban­krot ra­di­kal­ni­ji je od svih do­sa­da­šnjih”, iz­vi­je­stio je do­pi­snik ”Po­li­ti­ke” iz Ati­ne. Ci­pras je, na­i­me, pri­hva­tio vi­še od onog što je tra­že­no i što je na re­fe­ren­du­mu od­ba­če­no: da po­ve­ća sto­pu PDV, kao i da se ona pri­mje­nju­je i na tu­ri­stič­ki po­pu­lar­nim ostr­vi­ma, da sma­nji voj­ne iz­dat­ke, po­bolj­ša na­pla­tu po­re­za (Gr­ci su u po­re­skim uta­ja­ma evrop­ski re­ko­r­de­ri), ubr­za pri­va­ti­za­ci­ju dje­lo­va pre­na­du­va­nog jav­nog sek­to­ra, re­for­mi­še i da­lje da­re­žlji­vi pen­zi­o­ni si­stem (grč­ki pro­sjek pen­zi­ja od 883 eura dvo­stru­ko je ve­ći od naj­ma­nje po­lo­vi­ne čla­ni­ca EU)...
Ci­pras je, da­kle, sam do­dat­no za­te­gao fi­skal­ni ka­iš i ti­me pri­lič­no bez­oč­no pre­va­rio svo­je bi­ra­če, ali nje­go­vo (ne)oče­ki­va­no do­dvo­ra­va­nje Bri­se­lu ne do­no­si kraj grč­ke dra­me – naj­ve­ćeg uru­ša­va­nja jed­ne evrop­ske eko­no­mi­je od kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Nje­gov po­raz ta­ko­đe ne mo­že da se tu­ma­či ni kao ve­li­ka po­bje­da ”euro­kra­ti­je”. Sve što je bi­lo kom­pli­ko­va­no do pro­šle ne­dje­lje, od sa­da će bi­ti još te­že. Naj­no­vi­ji obrt ne rje­ša­va su­šti­nu kri­ze: da je grč­ki dug (317 mi­li­jar­di eura, 177 od­sto nje­nog BDP) neo­t­pla­tiv i da je za sta­bi­li­za­ci­ju i grč­ke eko­no­mi­je i euro­zo­ne po­tre­ban je­dan prag­ma­ti­čan kom­pro­mis: da Gr­ci pla­te ko­li­ko re­al­no mo­gu, a da Njem­ci po­pu­ste ko­li­ko mo­ra­ju.
Ono što sli­je­di je u stva­ri ne­ka vr­sta kon­tro­li­sa­nog grč­kog ban­kro­ta, ali i na­sta­vak od­mje­ra­va­nja da li će euro­zo­ni bi­ti bo­lje bez Grč­ke, a Gr­ci­ma bez eura. Ci­je­nu ima i jed­no i dru­go, a za­sad ni­je ja­sno da li će pre­va­gu od­ni­je­ti po­li­ti­ka ili eko­no­mi­ja.
Grč­ka se u sva­kom slu­ča­ju vra­ti­la na Bal­kan, sa ko­ga se, ka­ko se to či­ni­lo, od­se­li­la ula­skom u EU 1981, i u mo­ne­tar­nu uni­ju (euro­zo­nu) 2001. Mo­že se do­ka­zi­va­ti da ni za jed­no, ni za dru­go ni­je bi­la kva­li­fi­ko­va­na, i da su (kao i u sko­ra­šnjim pri­mje­ri­ma Bu­gar­ske i Ru­mu­ni­je), pre­sud­ni bi­li ge­o­po­li­tič­ki kri­te­ri­ju­mi. Ka­ko god bi­lo, Gr­ci su od svo­je evro­pe­i­za­ci­je pro­fi­ti­ra­li: sa slič­nim men­ta­li­te­tom, ne­u­re­đe­nom dr­ža­vom i rad­nim na­vi­ka­ma, ži­vje­li su mno­go bo­lje od nas, nje­nih bal­kan­skih su­sje­da.
Ni­je to raz­log za ra­do­va­nje, a i mi u Sr­bi­ji smo shva­ti­li da smo br­zo­ple­to na­zdra­vi­li grč­kom re­fe­ren­dum­skom ”ohi”: zbog ta­mo­šnjih do­ga­đa­nja i ne­iz­vje­sno­sti u euro­zo­ni do­lar je oja­čao, što je srp­ski dug po­ve­ća­lo za 100 mi­li­o­na eura, iako se ni za di­nar ni­je do­dat­no za­du­ži­la!
( Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ‘’Po­li­ti­ke’’)